Jestiva i tropska ulja

Suncokretovo ulje

Suncokret raste u mnogobrojnim vrstama i podvrstama, koje se razlikuju po visini biljke, po veličini cvetne glave, po veličini i boji plodova i po sadržaju ulja.

Vreme cvetanja je jul i avgust, dok je vreme sazrevanja od sredine leta do kasne jeseni.

Suncokret je poreklom iz Amerike, početkom 16. veka je prenesen u Španiju odakle se proširio dalje.

Najviše se uzgaja za proizvodnju ulja ali i kao krmna biljka i ispaša za pčele. Često se sadi i kao ukrasna biljka u baštama, dok divlji suncokret raste uz nasipe, ivice puteva, na poljima…

Lekoviti delovi biljke su cvetovi i plodovi, dok je najlekovitije ulje koje se dobija iz plodova

Lekovite i delotvorne supstance suncokreta:

u cvetovima se nalazi kvercimeritrin, jedan monoglikozid kvercetina, bartain, holin, ksantofil i dr. Glavni sastavni deo plodova je masno ulje, koji čini i do 40 posto ploda. U masnom ulju se nalazi vitamin E, kao i fitohormoni, lecitin i mineralne supstance.

Suncokretovo ulje ima sve veći značaj i veoma malo zaostaje za maslinovim uljem. Svetložuto, bistro i tečno suncokretovo ulje karakteriše duga postojanost, a u ishrani se sme koristiti samo hladno ceđeno ulje, dok se toplo ceđeno ulje može koristiti za tehničke svrhe.

 

Sirovo sojino ulje

Sirovo sojino ulje se proizvodi hidrotermičkim tretmanom posle faze presovanja tostovanog sojinog zrna, bez izdvajanja lecitina. Sojino ulje ima vrlo dobru nutritivnu vrednost zbog visokoh sadržaja linolne kiseline, lecitina, fitosterola, tokoferola sa antioksidativnim dejstvom, kao i vitamina rastvorljivih u mastima. Zbog visokog sadržaja lecitina, sirovo sojino ulje štiti kardiovaskularni sistem i snažno utiče na obnavljanje moždanih ćelija, olakšava tegobe u menopauzi, pomaže u prevenciji i lečenju osteoporoze i mnogih drugih patofizioloških stanja.

 

 

Kukuruzno ulje

Kukuruzno ulje se dobija ekstrakcijom kukuruznog zrna i bogato je vitaminom E.

Kao i ostala biljna ulja sadrži masne kiseline koje snižavaju nivo holesterola.

Nema ukus i miris pa se koristi za kuvanje, prelive i pravljenje margarina.

Osim što se koriti u ishrani, zbog vitamina E se često koristi u kozmetičkoj industriji jer blagotvorno deluje na kožu i kosu.

Istaživanja su utvrdila da se kombinacijom kukuruznog ulja i vitamina B6 može rešiti problem zasićenosti holestelorom koji je glavni uzrok pojave kamenja u žuči.

 

Kokosovo ulje

U celom svetu se smatra da je ekstra devičansko kokosovo ulje jedno od najzdravijih i najsvestranijih ulja za ishranu. Zbog svog prirodnog ukusa i arome kokosa izuzetno je za pripremu hrane i dodavanje u salate.

To je stabilna, zdrava zasićena masnoća koje nema trans-masnih kiselina. Sadrži srednjelančane masne kiseline, a najsavremenija  istraživanja pokazuju da srednjelančane masti ne opterećuju žuč (nije potrebna za njihovu razgradnju), ne cirkulišu u krvotoku (transportuju se iz creva direktno u jetru), imaju antivirusno i antibakterijsko dejstvo i ne doprinose povišavanju holesterola u krvi.

Kokosovo ulje pomaže da se održi normalan nivo holesterola u krvi. Odlično je za dijete sa malom količinom ugljenih hidrata. Može da se koristi umesto putera, za kuvanje, pečenje ili u namazima.

 

Palmino ulje

Palma se uzgaja na plantažama u Africi, Južnoj Americi i Aziji, a ulje se dobija hladnim ceđenjem ili hemijskim ekstrahovanjem

Ulje palminih plodova

Palmino ulje je na mnogo načina drugačije od ostalih vrsta standardnih uljarica jer pretežno sadrži 40-50% zasićenih masnih kiselina zbog čega je vrlo stabilno, a samim tim i prikladno za kulinarnu obradu, pogotovo prženje. Sadrži dosta vitamina A i E, oko 10% linolne kiseline, ima karakteristična organoleptička svojstva, teško oksidira i dugo traje. Pored toga, sadrži antioksidanse: sitosterole, skvalen i druge nutrijente. U palminoj masti se postupak prženja može dvostruko više puta ponavljati u odnosu na druga jestiva ulja. Palmino ulje, dobijeno ekstrakcijom plodova palme, dosta se razlikuje od ulja palminih koštica.

Ako se palmino ulje kombinuje sa nekim drugim jestivim uljima, može se dobiti “hibrid” koji zadržava prednosti i prve i druge vrste ulja. Bez obzira što ima nesumnjive prednosti, ne treba preterivati s korištenjem palminog ulja u domaćinstvu, upravo zbog sadržaja zasićenih masnih kiselina, specijalno palmitinske koje se često povezuju s pojavom srčano-venskih bolesti. Zasićene masne kiseline u povećanim količinama povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Što je palmino ulje crvenije, sadrži više karotenoida, pa se upravo palmino ulje smatra najvećim prirodnih izvorom ove zaštitne supstance.

Pored hladno ceđenog palminovog ulja čije su karakteristike gore navedene, postoji i fabrički obrađeno ulje koje je bez boje i mirisa

Ulje palminih koštica

Ulje palminih koštica sadrži dosta miristinske i laurinske kiseline pa se zbog toga smatra da izaziva srčano-venske probleme. Ukupna količina zasićenih masnih kiselina je oko 85%, što je dvostruko više nego kod palminog ulja.

Ulje palmini koštica sadrži dosta vitamina A, miristinske kiseline oko 16% kojoj se pored laurinske kiseline pripisuje najveća aterogenost. Palmino ulje sadrži mnogo oleinske kiseline koja je izuzetno zdrava.

Izvršena su brojna istraživanja ulja i masti sa manjim ili većim sadržajem palmitinske, stearinske i miristinske kiseline. Utvrđeno da laurinska i miristinska kiselina iz ulja palminih koštica podižu kolesterol u krvi i zasigurno vrememenom donose povišene trigliceride u krvi.